Ofsajd je jedno od onih fudbalskih pravila koje često izazove raspravu na tribinama i na TV-u, čak i kada se čini da je situacija „očigledna“. U ovom članku objašnjavamo šta je ofsajd, kada se pravilo primenjuje i po čemu se razlikuje „ofsajd pozicija“ od samog prekršaja. Proći ćemo kroz najčešće situacije na terenu, tipične zablude i kako VAR utiče na odluke. Cilj je da nakon čitanja lako prepoznate ofsajd i razumete zašto je dosuđen.
Šta je ofsajd u fudbalu: osnovna definicija
Ofsajd je pravilo koje sprečava napadače da „kampuju“ ispred gola i stalno čekaju loptu iza odbrane. Najjednostavnije rečeno: igrač je u ofsajd poziciji ako je, u trenutku kada mu saigrač dodaje loptu, bliže protivničkoj gol-liniji od lopte i pretposlednjeg protivničkog igrača (u praksi je to često poslednji odbrambeni igrač, jer golman može biti ispred njega – ali ne mora).
Kada je ofsajd prekršaj, a kada nije
Važno je razlikovati pojmove: biti u ofsajd poziciji nije automatski prekršaj. Ofsajd se dosuđuje tek kada igrač iz te pozicije aktivno učestvuje u igri – na primer, primi loptu ili pokuša da igra loptu, ometa protivnika (zaklanja vidno polje golmanu, blokira kretanje odbrambenog igrača) ili stekne prednost iz te pozicije (npr. iskoristi odbitak, „drugu loptu“ ili grešku odbrane).
Trenutak dodavanja je ključan
Ofsajd se procenjuje u trenutku kada saigrač uputi pas, a ne kada napadač primi loptu. Zbog toga napadač može da krene u trk i kasnije „pobegne“ od odbrane, ali ako je u momentu pasa bio u dozvoljenoj poziciji, igra se nastavlja.
Kako da ga prepoznate u praksi
Kada posmatrate situaciju, fokusirajte se na tri stvari: (1) trenutak pasa, (2) položaj lopte i (3) pretposlednjeg protivničkog igrača. Ako napadač u tom trenutku nije iza lopte ili nije u liniji sa pretposlednjim igračem odbrane, a zatim učestvuje u akciji, velika je verovatnoća da će sudija dosuditi ofsajd.
Situacije kada nema ofsajda: šta kaže pravilo
Kada se objašnjava šta je ofsajd, važno je naglasiti i kada se ovo pravilo uopšte ne primenjuje. U fudbalu postoje tri jasne situacije u kojima ofsajd ne može da se dosudi, bez obzira na to gde se napadač nalazi u trenutku dodavanja ili prijema lopte: ubacivanje iz auta, udarac iz ugla (korner) i gol-aut. To znači da napadač može stajati i „iza leđa“ odbrane, čak i bliže golu od svih protivnika, a da sudija i pomoćnik ne mogu signalizirati ofsajd – jer se pravilo tada jednostavno ne koristi.
Aut (ubacivanje sa strane)
Kod auta, lopta se vraća u igru rukama sa aut-linije. Bez obzira na poziciju napadača, ofsajd se ne dosuđuje direktno iz ubacivanja iz auta. Zbog toga ekipe često koriste aut kao priliku da „povuku“ odbranu unazad, ubace loptu u prostor iza linije i naprave gužvu u šesnaestercu. Ipak, to ne znači da je sve dozvoljeno – i dalje važe pravila o faulu, igranju rukom, guranju i slično.
Korner (udarac iz ugla)
Slično važi i za korner: iz udarca iz ugla nema ofsajda. Zato se napadači često pozicioniraju veoma blizu gola, između golmana i odbrane, kako bi dočekali centaršut. Odbrana u tim situacijama koristi markiranje i postavljanje linije, ali ne može da računa na ofsajd kao „zamku“. Jedini uslov je da napadači poštuju pravila duela i ne ometaju golmana na nedozvoljen način.
Gol-aut (udarac od gola)
Treća situacija je gol-aut, odnosno udarac od gola. Kada golman ili igrač izvede udarac od gola, ofsajd se ne može dosuditi direktno iz te akcije. Zbog toga se često dešava da napadači ostanu visoko postavljeni i čekaju dugu loptu. Međutim, čim se lopta nastavi igrati kroz regularne pasove nakon gol-auta, pravilo ofsajda ponovo važi kao i u svakoj drugoj situaciji.
Šta ako poslednji igrač nije golman?
Kada objašnjavamo šta je ofsajd, jedna od najčešćih zabluda je da se „golman računa kao poslednji igrač“. U stvarnosti, pravilo govori o pretposlednjem protivničkom igraču, a ne o golmanu. To znači da golman uopšte ne mora da bude najbliži svom golu u trenutku dodavanja.
U praksi se često dešava da golman izađe daleko od gola (na ivicu šesnaesterca ili još više) kako bi presekao dubinsku loptu ili učestvovao u izgradnji napada. U takvoj situaciji, poslednji igrač odbrane može biti štoper ili bek koji je ostao bliže golu od golmana. Ako napadač u trenutku pasa stoji bliže gol-liniji od lopte i tog pretposlednjeg protivničkog igrača, biće u ofsajd poziciji – bez obzira na to gde je golman.
Važno je i obrnuto: nekad golman ostane najbliži svom golu, a odbrambeni igrač bude „pretposlednji“. U oba slučaja kriterijum je isti: gleda se linija koju formiraju dva poslednja protivnička igrača, a jedan od njih može biti golman, ali ne mora. Zato je ofsajd potpuno moguć i kada poslednji igrač nije golman.
Ofsajd i VAR: kako se donosi odluka i zašto su „linije” važne
Kada se govori o tome šta je ofsajd, VAR je promenio način na koji se donose odluke u „milimetarskim“ situacijama. Proces obično počinje tako što pomoćni sudija i dalje prati akciju i signalizira ofsajd kao i ranije, ali u graničnim situacijama često se pušta da se napad završi, pa se odluka proverava naknadno. Ako padne gol ili nastane ključna šansa, VAR tim pregledava snimke iz više kamera kako bi utvrdio tačan trenutak dodavanja i položaj igrača.
„Linije“ su važne jer pomažu da se objektivno uporedi pozicija napadača i pretposlednjeg protivničkog igrača u trenutku pasa. VAR crta linije na terenu (virtuelno) i bira delove tela koji se računaju za ofsajd (npr. stopalo, koleno, rame), dok se ruke i šake ne uzimaju u obzir. Zbog toga ponekad izgleda kao da je ofsajd dosuđen „za milimetar“, ali je princip isti: ako je deo tela kojim se može postići gol bliže gol-liniji od protivnika, odluka ide u ofsajd.
Ipak, treba znati da u nekim slučajevima postoji i tehnička tolerancija (zbog ugla kamere i frame-a), pa VAR traži „najčistiji“ kadar pre nego što potvrdi ili poništi odluku na terenu.
Zaključak
Razumevanje šta je ofsajd pomaže vam da utakmicu pratite mirnije i da brže shvatite zašto je sudija prekinuo akciju. Kada jednom usvojite osnovnu logiku ovog fudbalskog pravila, biće vam lakše da prepoznate ključne detalje i da razlikujete sporne situacije od onih koje su jasne. Ofsajd je tu da igra ostane fer i dinamična, bez „čekanja“ u zoni gola. Sledeći put kada dođe do prekida, imaćete bolji osećaj šta se tačno proverava i zbog čega.
